JAK EGO JAKA DRŽAVA

Suprotno preovlađujućem neoliberalnom mišljenju da je tradicija kamen spoticanja u razvoju modernog društva, tradicija i negovanje pojedinačnih kultura daje kvalitet simfoniji svetskih kulturnih tokova. Misli se i na religije. Zarad nauke i „naučne religije“ ne treba ukidati „stare“ religije.

Isto je i sa porodicom. Tek iz zdrave porodice izlaze zdrave (koliko-toliko) individue. Zašto je to tako? Uzrok ovome leži u psihološkoj činjenici čvrste ego strukture koja je neophodna da bi se ego oljuštio od svojih iluzornih nanosa i ljudsko biće upoznalo dublje slojeve postojanja. Slab ego je propast, ne daje rezultate. Zato su jake nacije, upravo kao jak ego, neminovne za napredak civilizacija. Psihološki jak pojedinac, jaka porodica sa čvrstim porodičnim vrednostima, jaka zajednica ili grupa pojedinaca udružuje se i stvara jaku državu. 

Jaka država je kao zdrav organ u telu čovečanstva. Slaba država je kancer na njegovom telu i mora biti apsorbovana od strane jakih država.

Poslovice o ženi (još)

Žena? Sfinga bez tajne. Veliki fenomenalni cinik Oskar Vajld digao je ruke od žena i okrenuo se odrazima sopstvenog Animusa. Crvljiva viktorijanska mešina sa tankom oblandom lažnog sjaja progutala ga je zbog iskrenosti i ispljunula slomljenog. Sve su žene boginje, ali su samo neke okrenute svojoj božanskoj tajni. Zato su Sfinge retka pojava. Sfinga Oskara Vajlda još uvek nema ljudsko lice. Zato nema ni tajnu. 
Žena se udaje da uđe u društvo, čovek se ženi da izađe iz društva. Divna misao. Muškarac je okrenut osvajanju (društvenog) prostora. Kroz njega žena dobija svoj (društveni) okvir. Istovremeno, ona je uteha od tog njegovog vojevanja u spoljnjem svetu. Ona je bez njega kao slika bez rama. On bez nje kao slikar bez inspiracije ili, još gore, talenta. Misao: Žena vidi duboko, muškarac daleko takođe govori o komplementarnosti polova, muškarčevoj prostornosti i ženinoj vremenskoj dimenziji. 
Telo žene je hram a ne krčma. A u svetinju se ulazi s poštovanjem, uz ritualne obrede i molitve. Ne dozvolimo da nas naši muškarci podrazumevaju. Nemojmo ni mi same sebe podrazumevati. Shvatimo svoj život kao veliki priliku i kao veliku avanturu. Prava sreća čeka na nas. Prava, ekstatična, potpuna sreća i pun vrč izobilja. Čarobni štapić i čarobna lampa, muški i ženski princip dovedeni do potpune svesti – činom samospoznaje – čekaju na nas. Od nas zavisi kako nas muškarci vide i kako nam prilaze. Imamo prava na greške. Jedino je važno nikad ne odustati. 
Ove dve poslovice su biseri: Žena se otima samo kad je osvojena i Samo ti navali, sinko; pretvara se svaka (savetuje deda unuka). Nesigurna žena se otima jer bi htela odnos u nekoj meri, ali, opet nije joj nešto po volji. Sigurna žena tačno zna kad i šta hoće i kad i šta neće. I zna zašto je to tako. Dakle, ta koja je napola osvojena, uz malo truda može se začas odvesti u krevet. Kad je već pretvaranje i prenemaganje na delu, samo ti navali, sinko. Odlučan muškarac od ovakvih žena dobiće šta je naumio. Sigurna žena gledaće da izbegne situaciju sa nasrtljivcem. Ako joj se to ipak dešava, treba da osvesti svoju podsvesnu potrebu za dopadanjem (da ne „maše repom“ pa joj neće ni prilaziti), da se poveže sa svojim moćima i iskoristi ih na pametniji način.
Ljubav na zemlji je stvorila majka (ovo je navodno rekao Petrarka). Divna misao. Jer, prava majka voli bezuslovno. Ta koja se uvredila na svoju decu, ili još gore, ostavila ih, nije dorasla majčinstvu. Zato se još i kaže: Majka ne stari, žena stari. Drugim rečima, ljubav majke ne stari, prostire se u svim vremenskim pravcima.
Svet čezne za Suncem, žena za ljubavlju. Istina. Ženi je ljubav na prvom mestu. A muškarcu? Uloga u društvu. Ovde dodajmo još jednu divnu misao: Žena nije stvorena da bi bila shvaćena nego da bi bila voljena. A biće logike, muškarac, uporno pokušava da razume ženu. Eto nesporazuma. Mozak (logika) nije put do žene. Srce je put.

(Odlomci iz knjige Prava ljubav i kako do nje)

Poslovice o ženi

Žena je najslabija kad voli, najjača kad je voljena. Istina živa. Ali, zašto bi bila najslabija kada voli? Zato što nije pošla od samoljubavi. Zato što je njena ljubav nesvesna svog izvora. Ovakva ljubav dešava se u 100% slučajeva, naime sve dok ne osvestimo njeno poreklo, tj. svoje nesvesno biće puno arhetipova, iluzija i negativnih programa. Žena je slaba u ljubavi jer je svu svoju moć poklonila voljenom. Njeno nesvesno biće se zalepilo za dotičnu osobu da bi se odigrao još jedan scenario neponovljive ali zato predvidive „sudbine“. (Sudbina je reč kojom objašnjavamo jednačinu po kojoj se sile nesvesnog međusobno dogovaraju da se namire.) A zašto je žena najjača kad je voljena? Zato što joj je dragi poklonio svu svoju moć, dozvolivši sebi takav idiotluk da stavi svoj život u ruke jedne neznalice.

Vlas ženska jača je nego najjači lanci. Istina. Zato što je nekoga ta vlas vezala i zarobila gore nego što bi zatvorska ćelija. Tom istom vlasi kose voljeni može biti vođen k nebesima slobode umesto u najgrđe ropstvo koje će ubiti ljubav. 

Žena: jedna glava, 1000 jezika. Ovo je portret Meduze. Zrela žena ima jedan jezik, jezik ljubavi.

Vidi majku, biraj ćerku. Ovo znači da će se udavača vremenom pretvoriti u kopiju svoje majke. Osim što se nasleđuju izgled, temperament tj. karakter, nasleđuju se i demoni (negativni programi) i anđeli (pozitivni programi). U principu, nasleđuju se karmički zadaci. Pošto malo koja majka prozre nametnute programe kolektivnog, porodičnog i individualnog nesvesnog, posao na mlađima ostaje. Ako, pak, neka majka prodre u „božanske“ sfere karme, njeni direktni potomci i dalje imaju svog posla ali im je put značajno čistiji.

Lepu gledaj, dobru ženi. Ovde se pošlo od pretpostavke da je svaka lepa žena rospija. Ipak, lepa žena nije morala da razvija druge strategije za pridobijanje suprotnog pola, tako da je njena viša pamet, a naročito dobrota, redak bonus.

Žena se uzda u plač, lupež u laž. Suze su ženski adut, još samo kad ne bi bile manipulativne. Iz poslovice se, međutim, vidi da su suze žensko upotrebno sredstvo (žena se „uzdaje“ u moć svojih suza kojima će ostvariti željeni cilj). Pošto su dečake sputavali da ispoljavaju osećanja na ovakav način („dečaci ne plaču“), žene su spontanije u plakanju. Ima žena koje iskreno plaču. Ima žena koje suzama teraju vodu na svoju vodenicu. 

(Odlomci iz knjige Prava ljubav i kako do nje)