Poslovice o ženi

Žena je najslabija kad voli, najjača kad je voljena. Istina živa. Ali, zašto bi bila najslabija kada voli? Zato što nije pošla od samoljubavi. Zato što je njena ljubav nesvesna svog izvora. Ovakva ljubav dešava se u 100% slučajeva, naime sve dok ne osvestimo njeno poreklo, tj. svoje nesvesno biće puno arhetipova, iluzija i negativnih programa. Žena je slaba u ljubavi jer je svu svoju moć poklonila voljenom. Njeno nesvesno biće se zalepilo za dotičnu osobu da bi se odigrao još jedan scenario neponovljive ali zato predvidive „sudbine“. (Sudbina je reč kojom objašnjavamo jednačinu po kojoj se sile nesvesnog međusobno dogovaraju da se namire.) A zašto je žena najjača kad je voljena? Zato što joj je dragi poklonio svu svoju moć, dozvolivši sebi takav idiotluk da stavi svoj život u ruke jedne neznalice.

Vlas ženska jača je nego najjači lanci. Istina. Zato što je nekoga ta vlas vezala i zarobila gore nego što bi zatvorska ćelija. Tom istom vlasi kose voljeni može biti vođen k nebesima slobode umesto u najgrđe ropstvo koje će ubiti ljubav. 

Žena: jedna glava, 1000 jezika. Ovo je portret Meduze. Zrela žena ima jedan jezik, jezik ljubavi.

Vidi majku, biraj ćerku. Ovo znači da će se udavača vremenom pretvoriti u kopiju svoje majke. Osim što se nasleđuju izgled, temperament tj. karakter, nasleđuju se i demoni (negativni programi) i anđeli (pozitivni programi). U principu, nasleđuju se karmički zadaci. Pošto malo koja majka prozre nametnute programe kolektivnog, porodičnog i individualnog nesvesnog, posao na mlađima ostaje. Ako, pak, neka majka prodre u „božanske“ sfere karme, njeni direktni potomci i dalje imaju svog posla ali im je put značajno čistiji.

Lepu gledaj, dobru ženi. Ovde se pošlo od pretpostavke da je svaka lepa žena rospija. Ipak, lepa žena nije morala da razvija druge strategije za pridobijanje suprotnog pola, tako da je njena viša pamet, a naročito dobrota, redak bonus.

Žena se uzda u plač, lupež u laž. Suze su ženski adut, još samo kad ne bi bile manipulativne. Iz poslovice se, međutim, vidi da su suze žensko upotrebno sredstvo (žena se „uzdaje“ u moć svojih suza kojima će ostvariti željeni cilj). Pošto su dečake sputavali da ispoljavaju osećanja na ovakav način („dečaci ne plaču“), žene su spontanije u plakanju. Ima žena koje iskreno plaču. Ima žena koje suzama teraju vodu na svoju vodenicu. 

(Odlomci iz knjige Prava ljubav i kako do nje)