Mišljenje u slikama je vrlo nesavršeno osvešćivanje. Ono je nekako bliže nesvesnim procesima nego mišljenje u rečima, i nesumnjivo je... starije (1994: 78).
Ovo je napisao Frojd, kojeg sam dugo potcenjivala zbog raznih stvari (npr. stavljanje falusa na pijedestal duševnih procesa i svih grešaka koje iz tako uskog tumačenja proizilaze).
Naišla sam na ovu misao tražeći šta je za Frojda Id. (U nameri da pojasnim sebi kako se konstituisao motiv dvojnika u književnosti.)
Fenomenalna misao, je l' da?
Problem je u tome što ovo znam, logično mi je, a onda se zabezeknem koliko je dubokoumno, koliko o tome nit' mislim, nit' pričam. Bolje rečeno, koliko ovo nikad nisam verbalizovala niti naišla na ovu misao (negde napisanu). Mislim da sam kod Konana Dojla u opisu Šerloka Holmsa naišla na distinkciju percipiranje / opserviranje, gde je Šerlok, razume se, onaj koji opservira i zato mu ništa ne promiče. Ali, nisam sigurna - percipirala sam a ne opservirala. Videla sam ali nisam "mislila u rečima".
Dakle, ako ne razgovaram sa ljudima, ako ne pišem o tome o čemu mislim (a ni jedno ni drugo ne radim stalno), i osnovno - ako ne razgovaram sa sobom (unutrašnjim monologom da ne ispadnem ludak) - pitanje je koliko sam uopšte misaono biće.
Frojd, Sigmund (1994). S one strane principa zadovoljstva; Ja i ono. Novi Sad: Svetovi. (orig. 1920 i 1923)
To što je Frojd istakao uveliko je analizirano u parapsihologiji (i psihotronici) i mnogo je eksperimentisano u raznim institutima i Think-Tank-ovima u zapadnim razvijenim zemljama, na čelu sa SAD i V. Britanijom. Upravo zato što je, da tako kažem, bliže nesvesnom, slanje informacija kroz slike (vizuelno) je lakše i jače od slanja informacija kroz reči (verbalno). Time se objašnjava uspeh Instagrama i uopšte, poplava vizuelnih sadržaja na internetu. To je način koji koristi tajna vladajuća elita, koja je kreirala Novi svetski poredak, da bi kontrolisala čovečanstvo. Forsira se razmena slika i filmova a zanemaruju ili potpuno izbacuju knjige, i na taj način se nove generacije, mladi ljudi, lakše kontrolišu, jer slike brže i jače deluju na umove ljudi nego govor, razgovor, priča i sl.
ОдговориИзбришиNASTAVAK: S druge strane, opservacija, kako si navela, uključuje proces mentalnog napora i svesnog razmišljanja, a to samo po sebi uključje i samokontrolu, izbor, odlučivanje i zaljučivanje, tako da oni ljudi koji razvijaju verbalizaciju, razgovor i opservaciju imaju veću samokontrolu, viši nivo svesti (samosvest) i na njih je jako teško uticati. A na decu i mlade ljude, koji su opsednuti vizuelnim sadržajima, vrlo je lako uticati. Krajnji cilj Novog svetskog poretka je hiperkontrola čovečanstva i porobljavanje ljudi od strane novih tehnologija, a to je krajnji cilj transhumanizma.
ОдговориИзбриши