Zašto materijalne stvari ne pružaju trajno zadovoljstvo?

– Zato što su naše potrebe psihološke.

– U kom smislu? Koje su to psihološke potrebe?
– To su potrebe za ljubavlju, dodirom, poštovanjem.
– A potrebe za novcem, prestižom, slavom?
– To su IZVEDENE potrebe. Izvedene su iz ovih osnovnih.

– Kad bi čovek imao i ljubav, i dodir, i poštovanje, da li bi i dalje želeo materijalne stvari?
– Bi. Čak i ako ima zadovoljene primarne potrebe (što je retkost), čovek (uglavnom) živi izvan sebe, u umu, u neokorteksu. Odvojen je od svoje prirode. Suviše je neurotičan da bi uživao u ljubavi. Ne ceni dovoljno ljubav koju ima i ide dalje.

– Zašto je č. potisnuo svoje primarne potrebe i zamenio ih za izvedene, sekundarne?
– Zato što je preživeo traumu, bol, patnju u vreme kad je trebalo da bude voljen, cenjen, zagrljen (kao fetus, beba i dete). 

– Kako da č. prestane da želi stvari koje mu ne trebaju i da počne da želi ono što mu treba? 
– Želja za stvarima koje nam ne trebaju je maskirana želja za ljubavlju, dodirom, poštovanjem. U osnovi neurotične želje je bol. Zato treba razgovarati o bolu, isplakati ga, baviti se traumom. 

– A šta ćemo sa onima koji nisu preživeli traumu u kritičnim godinama?
– Svi su preživeli razne traume, ali su one potisnute.
– Ako je nešto potisnuto, onda i ne znamo da postoji.
– Postoje simptomi traume.
– Šta su simptomi traume?
– Frustracije, bolesti, loši odnosi sa bližnjima. 

– I još da čujemo odakle ti to sve znaš?
– Ovo znam zahvaljujući Arturu Džanovu i njegovom radu na teoriji i praksi "Primalnog krika".