JAK EGO JAKA DRŽAVA

Suprotno preovlađujućem neoliberalnom mišljenju da je tradicija kamen spoticanja u razvoju modernog društva, tradicija i negovanje pojedinačnih kultura daje kvalitet simfoniji svetskih kulturnih tokova. Misli se i na religije. Zarad nauke i „naučne religije“ ne treba ukidati „stare“ religije.

Isto je i sa porodicom. Tek iz zdrave porodice izlaze zdrave (koliko-toliko) individue. Zašto je to tako? Uzrok ovome leži u psihološkoj činjenici čvrste ego strukture koja je neophodna da bi se ego oljuštio od svojih iluzornih nanosa i ljudsko biće upoznalo dublje slojeve postojanja. Slab ego je propast, ne daje rezultate. Zato su jake nacije, upravo kao jak ego, neminovne za napredak civilizacija. Psihološki jak pojedinac, jaka porodica sa čvrstim porodičnim vrednostima, jaka zajednica ili grupa pojedinaca udružuje se i stvara jaku državu. 

Jaka država je kao zdrav organ u telu čovečanstva. Slaba država je kancer na njegovom telu i mora biti apsorbovana od strane jakih država.

Poslovice o ženi (još)

Žena? Sfinga bez tajne. Veliki fenomenalni cinik Oskar Vajld digao je ruke od žena i okrenuo se odrazima sopstvenog Animusa. Crvljiva viktorijanska mešina sa tankom oblandom lažnog sjaja progutala ga je zbog iskrenosti i ispljunula slomljenog. Sve su žene boginje, ali su samo neke okrenute svojoj božanskoj tajni. Zato su Sfinge retka pojava. Sfinga Oskara Vajlda još uvek nema ljudsko lice. Zato nema ni tajnu. 
Žena se udaje da uđe u društvo, čovek se ženi da izađe iz društva. Divna misao. Muškarac je okrenut osvajanju (društvenog) prostora. Kroz njega žena dobija svoj (društveni) okvir. Istovremeno, ona je uteha od tog njegovog vojevanja u spoljnjem svetu. Ona je bez njega kao slika bez rama. On bez nje kao slikar bez inspiracije ili, još gore, talenta. Misao: Žena vidi duboko, muškarac daleko takođe govori o komplementarnosti polova, muškarčevoj prostornosti i ženinoj vremenskoj dimenziji. 
Telo žene je hram a ne krčma. A u svetinju se ulazi s poštovanjem, uz ritualne obrede i molitve. Ne dozvolimo da nas naši muškarci podrazumevaju. Nemojmo ni mi same sebe podrazumevati. Shvatimo svoj život kao veliki priliku i kao veliku avanturu. Prava sreća čeka na nas. Prava, ekstatična, potpuna sreća i pun vrč izobilja. Čarobni štapić i čarobna lampa, muški i ženski princip dovedeni do potpune svesti – činom samospoznaje – čekaju na nas. Od nas zavisi kako nas muškarci vide i kako nam prilaze. Imamo prava na greške. Jedino je važno nikad ne odustati. 
Ove dve poslovice su biseri: Žena se otima samo kad je osvojena i Samo ti navali, sinko; pretvara se svaka (savetuje deda unuka). Nesigurna žena se otima jer bi htela odnos u nekoj meri, ali, opet nije joj nešto po volji. Sigurna žena tačno zna kad i šta hoće i kad i šta neće. I zna zašto je to tako. Dakle, ta koja je napola osvojena, uz malo truda može se začas odvesti u krevet. Kad je već pretvaranje i prenemaganje na delu, samo ti navali, sinko. Odlučan muškarac od ovakvih žena dobiće šta je naumio. Sigurna žena gledaće da izbegne situaciju sa nasrtljivcem. Ako joj se to ipak dešava, treba da osvesti svoju podsvesnu potrebu za dopadanjem (da ne „maše repom“ pa joj neće ni prilaziti), da se poveže sa svojim moćima i iskoristi ih na pametniji način.
Ljubav na zemlji je stvorila majka (ovo je navodno rekao Petrarka). Divna misao. Jer, prava majka voli bezuslovno. Ta koja se uvredila na svoju decu, ili još gore, ostavila ih, nije dorasla majčinstvu. Zato se još i kaže: Majka ne stari, žena stari. Drugim rečima, ljubav majke ne stari, prostire se u svim vremenskim pravcima.
Svet čezne za Suncem, žena za ljubavlju. Istina. Ženi je ljubav na prvom mestu. A muškarcu? Uloga u društvu. Ovde dodajmo još jednu divnu misao: Žena nije stvorena da bi bila shvaćena nego da bi bila voljena. A biće logike, muškarac, uporno pokušava da razume ženu. Eto nesporazuma. Mozak (logika) nije put do žene. Srce je put.

(Odlomci iz knjige Prava ljubav i kako do nje)

Poslovice o ženi

Žena je najslabija kad voli, najjača kad je voljena. Istina živa. Ali, zašto bi bila najslabija kada voli? Zato što nije pošla od samoljubavi. Zato što je njena ljubav nesvesna svog izvora. Ovakva ljubav dešava se u 100% slučajeva, naime sve dok ne osvestimo njeno poreklo, tj. svoje nesvesno biće puno arhetipova, iluzija i negativnih programa. Žena je slaba u ljubavi jer je svu svoju moć poklonila voljenom. Njeno nesvesno biće se zalepilo za dotičnu osobu da bi se odigrao još jedan scenario neponovljive ali zato predvidive „sudbine“. (Sudbina je reč kojom objašnjavamo jednačinu po kojoj se sile nesvesnog međusobno dogovaraju da se namire.) A zašto je žena najjača kad je voljena? Zato što joj je dragi poklonio svu svoju moć, dozvolivši sebi takav idiotluk da stavi svoj život u ruke jedne neznalice.

Vlas ženska jača je nego najjači lanci. Istina. Zato što je nekoga ta vlas vezala i zarobila gore nego što bi zatvorska ćelija. Tom istom vlasi kose voljeni može biti vođen k nebesima slobode umesto u najgrđe ropstvo koje će ubiti ljubav. 

Žena: jedna glava, 1000 jezika. Ovo je portret Meduze. Zrela žena ima jedan jezik, jezik ljubavi.

Vidi majku, biraj ćerku. Ovo znači da će se udavača vremenom pretvoriti u kopiju svoje majke. Osim što se nasleđuju izgled, temperament tj. karakter, nasleđuju se i demoni (negativni programi) i anđeli (pozitivni programi). U principu, nasleđuju se karmički zadaci. Pošto malo koja majka prozre nametnute programe kolektivnog, porodičnog i individualnog nesvesnog, posao na mlađima ostaje. Ako, pak, neka majka prodre u „božanske“ sfere karme, njeni direktni potomci i dalje imaju svog posla ali im je put značajno čistiji.

Lepu gledaj, dobru ženi. Ovde se pošlo od pretpostavke da je svaka lepa žena rospija. Ipak, lepa žena nije morala da razvija druge strategije za pridobijanje suprotnog pola, tako da je njena viša pamet, a naročito dobrota, redak bonus.

Žena se uzda u plač, lupež u laž. Suze su ženski adut, još samo kad ne bi bile manipulativne. Iz poslovice se, međutim, vidi da su suze žensko upotrebno sredstvo (žena se „uzdaje“ u moć svojih suza kojima će ostvariti željeni cilj). Pošto su dečake sputavali da ispoljavaju osećanja na ovakav način („dečaci ne plaču“), žene su spontanije u plakanju. Ima žena koje iskreno plaču. Ima žena koje suzama teraju vodu na svoju vodenicu. 

(Odlomci iz knjige Prava ljubav i kako do nje)

Sam: biti il' ne biti

Samoća je pauza, neophodna da se konsolidujemo, iscelimo rane i shvatimo greške koje smo napravili. Da se preispitamo zašto smo bili u odnosu sa nekim, šta nas je privuklo toj osobi. Da li postoji skriveni obrazac u našim izborima, šta je zajedničko našim partnerima, imaju li kakve sličnosti sa (ne)skrivenom agendom naše primarne porodice? Ako imaju, kako da iscelimo sebe, kako da odbacimo senovite lance oko svoje duše?

Samoća nije cilj. Svi težimo zajednici (osim ako nismo stolpnik, monah, martir).

Samoća je strpljenje da se ne srlja u nove odnose. Strpljenje da se izdrže kušnje na putu (povratak staroj ljubavi jer se nova ne pojavljuje; bekstvo od samoće; neurotično traženje potvrda da vredimo, da postojimo u drugom biću; način da iskoristimo tuđu pažnju za podizanje ličnog energetskog tonusa i sl.).

Odlika jakih individua nije da budu same, nego da NE budu sa bilo kim, a posebno ne sa nekim ko im ne odgovara, ili ko im VIŠE ne odgovara.

Da li samoća može da bude izraz slabosti i kukavičluka? Može, ako se bojimo da nas ne ostave i povrede, da nas ne iskoriste i odbace, ako je iza naše samoće strah.

Samoća je preduslov dobrog odnosa jer ko ne ume da bude sam, ne ume ni da bude sa nekim.

Muziku ne stvaraju samo pauze niti samo zvuci, nego zvuci i pauze zajedno, i to ravnopravno.

Ne težimo samoći, ali ne možemo je izbeći ako nam je stalo do kvalitetnog odnosa. 

Zajednica je ta koja oplemenjuje, raduje, postoji radi ljubavi. Njoj težimo i za nju žrtvujemo ono što je nije dostojno.

Psiha & Bred Pit

Pričao o Psihi i Kupidonu je jedna od najtežih a ne jedna od najlepših ljubavnih storija. Zapravo, to je priča o mučenju i patnjama koje se tek na kraju srećno završavaju. 

To je najskuplje plaćen happy end u poznatijim mitologijama sveta...

Vidi ceo tekst: https://irisaht.wordpress.com/psiha-bred-pit/

Zašto materijalne stvari ne pružaju trajno zadovoljstvo?

– Zato što su naše potrebe psihološke.

– U kom smislu? Koje su to psihološke potrebe?
– To su potrebe za ljubavlju, dodirom, poštovanjem.
– A potrebe za novcem, prestižom, slavom?
– To su IZVEDENE potrebe. Izvedene su iz ovih osnovnih.

– Kad bi čovek imao i ljubav, i dodir, i poštovanje, da li bi i dalje želeo materijalne stvari?
– Bi. Čak i ako ima zadovoljene primarne potrebe (što je retkost), čovek (uglavnom) živi izvan sebe, u umu, u neokorteksu. Odvojen je od svoje prirode. Suviše je neurotičan da bi uživao u ljubavi. Ne ceni dovoljno ljubav koju ima i ide dalje.

– Zašto je č. potisnuo svoje primarne potrebe i zamenio ih za izvedene, sekundarne?
– Zato što je preživeo traumu, bol, patnju u vreme kad je trebalo da bude voljen, cenjen, zagrljen (kao fetus, beba i dete). 

– Kako da č. prestane da želi stvari koje mu ne trebaju i da počne da želi ono što mu treba? 
– Želja za stvarima koje nam ne trebaju je maskirana želja za ljubavlju, dodirom, poštovanjem. U osnovi neurotične želje je bol. Zato treba razgovarati o bolu, isplakati ga, baviti se traumom. 

– A šta ćemo sa onima koji nisu preživeli traumu u kritičnim godinama?
– Svi su preživeli razne traume, ali su one potisnute.
– Ako je nešto potisnuto, onda i ne znamo da postoji.
– Postoje simptomi traume.
– Šta su simptomi traume?
– Frustracije, bolesti, loši odnosi sa bližnjima. 

– I još da čujemo odakle ti to sve znaš?
– Ovo znam zahvaljujući Arturu Džanovu i njegovom radu na teoriji i praksi "Primalnog krika".

BITI SA POGREŠNOM OSOBOM ILI BITI SAM

... Kad već nismo našle onog pravog...

Iznimno važno pitanje! 

Biti sam je mnogo, mnogo, mnoooogo teže nego biti sa pogrešnom osobom - ali je kudikamo ISPLATIVIJE!

Isplativije je zato što čuvamo ono najvrednije što imamo a to je vreme. Ne trošimo svoju energiju na pogrešnog čoveka, ne trošimo nerve, samim tim smo ZDRAVIJE. A ako smo zdravije, znači i da smo LEPŠE. Ako nas nečije prisustvo muči, cedi, iritira, pre ćemo u grobu završiti.

A šta ćemo ako je ta pogrešna osoba puna para, da li je i onda isplativije biti sam? 

- Jeste, isplativije je. Evo i zašto:

Parama ne možemo kupiti izgubljeno vreme, zdravlje i sreću. Ni to što ćemo varati našeg "parajliju" (tražeći sa strane sreću na koju imamo puno pravo), neće pomoći. Živećemo u lažima, izgovorima, trgovanju.

Koliko je lepše biti sam i slobodan od laži, ucena i prevara!

Međutim, u čemu je problem? Zašto pristajemo na ovu bedu, zašto NE MOŽEMO da ostavimo "pogrešnog"?

1. nemamo materijalnih uslova (svoje prihode, stan i sl.)
2. nemamo izgrađenu infrastrukturu ličnosti (onu mrežu koja će nas uhvatiti kad budemo padale u depresiju) - pozitivne navike, hobije, prijatelje, neku ličnu strast.
3. nemamo psihičke snage; onemoćamo na ovakvu pomisao; drže nas zarobljenima sile od kojih ne možemo da se oslobodimo, sile navike, sile straha od samoće, sile straha od osude društva...

Zbacivanje lanaca robije (života sa pogrešnom osobom) iziskuje ogroman napor i nije preporučljivo ako ne postoji unutrašnja i spoljašnja podrška.

Jer, ono što sledi je SAMOĆA a nju treba umeti nositi. 

Samoća donosi slobodu i nadu koje nemaju cenu, ali ona košta isto toliko!

Mišljenje 2

Ponukana izvrsnim komentarom (vidi niže), nastavljam prethodnu temu:


Stara kineska poslovica kaže da slika vredi više od 10.000 reči. Ja sam vizuelan tip. Memorišem slike. Ono što čujem, memorišem najčešće tako što razvijem mentalne slike. To ide u prilog vizuelnom pamćenju.

Ali, šta je sa melodijama koje se zalepe na magnetnu traku u glavi i koje pevušimo čitav dan? One su se provukle u svest i vrte se kao pokvarena ploča. To je snaga ritma, stiha i zvuka uzetih zajedno.


Osvešćeno mišljenje bi bilo:

• RECEPTIVNA FAZA: asimilacija čulima (pre svega okom)
• OBRADA PODATAKA: Imenovanjem stvari? Prežvakavanjem viđenog? Promišljanjem svega što nas zapljuskuje? 
• AKTIVNA FAZA: Jasno verbalizovanje (u sebi ili na glas) ideja i misli. Ozvučavanje svog toka svesti? A kad bi non-stop proizvodili zvuk u sebi (npr. "mmmmmm"), to bi potpuno usidrilo svest. Postali bismo žiža svesti. 

Treba probati...

Mišljenje u slikama i mišljenje u rečima

Mišljenje u slikama je vrlo nesavršeno osvešćivanje. Ono je nekako bliže nesvesnim procesima nego mišljenje u rečima, i nesumnjivo je... starije (1994: 78). 

Ovo je napisao Frojd, kojeg sam dugo potcenjivala zbog raznih stvari (npr. stavljanje falusa na pijedestal duševnih procesa i svih grešaka koje iz tako uskog tumačenja proizilaze).

Naišla sam na ovu misao tražeći šta je za Frojda Id. (U nameri da pojasnim sebi kako se konstituisao motiv dvojnika u književnosti.) 

Fenomenalna misao, je l' da? 

Problem je u tome što ovo znam, logično mi je, a onda se zabezeknem koliko je dubokoumno, koliko o tome nit' mislim, nit' pričam. Bolje rečeno, koliko ovo nikad nisam verbalizovala niti naišla na ovu misao (negde napisanu). Mislim da sam kod Konana Dojla u opisu Šerloka Holmsa naišla na distinkciju percipiranje / opserviranje, gde je Šerlok, razume se, onaj koji opservira i zato mu ništa ne promiče. Ali, nisam sigurna - percipirala sam a ne opservirala. Videla sam ali nisam "mislila u rečima".

Dakle, ako ne razgovaram sa ljudima, ako ne pišem o tome o čemu mislim (a ni jedno ni drugo ne radim stalno), i osnovno - ako ne razgovaram sa sobom (unutrašnjim monologom da ne ispadnem ludak) - pitanje je koliko sam uopšte misaono biće.

Frojd, Sigmund (1994). S one strane principa zadovoljstva; Ja i ono. Novi Sad: Svetovi. (orig. 1920 i 1923)

Mr. i Mrs. Vamp

Lešinar je tip koji se nakačio na izvor napajanja tj. na ženu već pobuđenu nekom muškom figurom ali sa nerealizovanim odnosom. Dotična žena je nesigurna, ne razume šta joj se dešava. Zato dolazi lešinar, to je prilika za njega. Privučen je smradom leša ljubavi. Za njegovim uslugama ne postoji svesna potreba, ali žena pokušava da se oslobodi nagomilanog haosa i lešinar joj u tome pomaže.

Nekrofil čuva uspomenu na propalu ljubav, razmatra šta je sve mogao a nije, šara po pepelu uspomena i posipa se njime. Privlači naivno srce, puno nade, da ga puni krvlju i servisira.

Vukodlak je mačo pojava, prelepa životinja, terminator, Švarceneger. On je neviđena krvopija. Usmerimo svoju pažnju na njega s divljenjem i uživajmo u njegovoj pojavi. Ionako nemamo pametnija posla.

Grof Drakula je vampirčina svetske fele. Bira samo plavu krv, zatim kratko podrigne i ide dalje. Kraljice, čuvajte se.

Batmen tumara po urbanom bespuću, vapijući za nekom potrebitom nesrećnicom. Ali, njegova pomoć nije jeftina. Ni Zavod za transfuziju krvi ne bi podmirio Betmenov apetit.

Leptirić-reptilić ima stalnu potrebu za stanjem zaljubljenosti. Izgleda dražesno, često je bejbi-fejs za kojim lude tinejdžerke, mada može biti i fatalni zavodnik da se smrzneš. Padamo u trans za njim, lude od ljubavi. Dok nam ne iscedi par litara krvi, ne pušta.

Pijavica je običan vampir koji nas cedi a da i ne primetimo. Svaki dan mu poklanjamo po kap svoje dragocen krvi. To zovemo „ljubav“.

Kombinacija ovih tipova je najčešća. A evo i krokija jedne ženske vrste:

Vamp-žena. Toliko je bujna, harizmatična i zbog toga obožavana, da je nepatvoreni usisivač energije. Ona je oličenje Velike Majke koja na svoja (neretko plastična) prsa skuplja nezrele dečake (i za višu svest ih kastrira, tek onako usput oblizujući se).

Odlomak iz knjige
Prava ljubav i kako do nje 2

U-ZRELOST

Prvi pokazatelj zrelosti je preuzimanje odgovornosti za sve što nam se dešava. Što manje tražimo krivca izvan sebe, to smo zreliji. 

Ali, postoji nešto što bih nazvala „uzrelost“, što je veća instanca i od zrelosti. Uzrelost je upravo srazmerna našoj mogućnosti da ostanemo potpuno utišani. Što duže možemo da ostanemo u tišini uma, što nam je lepše u stanju bez misli, to smo "uzreliji". 

Ne smem ni da pomislim kako bi se od ove izjave današnjim mejnstrim psiholozima digla kosa na glavi. Ali, ne bi se digla kosa na glavi filozofima stare Grčke (i to ne zato što su ćelavi). 

Prelomna tačka zrelosti vezana je za naš doživljaj smrti. Svi oni koji su smrt stavili pod tepih, pokušavaju da zabašure kostura u ormanu. Zato što se strah od smrti nalazi u svim našim izvrdavanjima tišine, u svim našim neurozama i psihozama, u svim ovisnostima. Pošto ne smemo da ostanemo nasamo sa smrću, bacamo se u razne opijume za um (opij-um za um)... 

Odlomak iz knjige
Prava ljubav i kako do nje 2